STRADANJA, NEVOLJE ZLIH

(Vid. Karanje. Kazna zlih.)

= mnogobrojne su. 5 Moj. 31,17 "I onda će se raspaliti moj gnev na njih, i ostaviću ih, i sakriću lice svoje od njih; oni će se proždreti, i snaći će ih zla mnoga i nevolje; i onda će reći: Da me ne snađoše ova zla zato što Bog moj nije posred mene?"; Jov. 20,5-29; Ps. 32,10 "Mnogo muke ima bezbožnik, a koji se uzda u Gospoda, oko NJega je milost."; Prič. 12,21; Jer. 49,32 "I kamile će njihove biti plen, i mnoštvo stoke njihove grabež, i rasejaću ih u sve vetrove, one što se s kraja strižu, i dovešću pogibao na njih sa svih strana, govori Gospod.".

= traju bez prestanka. Jov. 15,20 "Bezbožnik se muči svega veka svog, i nasilniku je malo godina ostavljeno."; Prič. 13,21; Prop. 2,23 "Jer su svi dani njegovi muka, a poslovi njegovi briga; ni noću se ne odmara srce njegovo. I to je taština.".

= često su iznenadne. Ps. 64,7 "Ali će ih Bog poraziti; udariće ih strela iznenada."; Ps. 73,19 "Kako začas propadaju, ginu, nestaje ih od nenadne strahote!"; Prič. 1,27; Prič. 6,15; Prič. 24,22; Isa. 30,13 "Zato će vam to bezakonje biti kao pukotina u zidu koji hoće da padne, koja izdigne zid visoko, te se naglo ujedanput obori."; Isa. 47,11 "Zato će doći na te zlo, a nećeš znati odakle izlazi, i popašće te nevolja, da je nećeš moći odbiti, i doći će na te ujedanput pogibao, za koju nećeš znati."; Jer. 23,19 "Evo, vihor Gospodnji, gnev, izići će vihor, koji ne prestaje, pašće na glavu bezbožnicima."; Otk. 18,10 "Stojeći izdaleka zbog straha od mučenja njezina, i govoreći: Avaj, avaj, grade veliki Vavilone, grade moćni, kako u jednom času dođe sud tvoj!".

= opasne su i bez nade. 2 Dn. 36,16 "A oni se rugahu glasnicima Božjim, i ne marahu za reči NJegove, i smejahu se prorocima NJegovim, dokle se ne raspali gnev Gospodnji na narod NJegov, te ne bi leka."; Jov. 27,9 "Hoće li Bog uslišiti viku njegovu kad na nj dođe nevolja?"; Prič. 6,15; Prič. 24,16; Jer. 11,11 "Zato ovako veli Gospod: Evo, ja ću pustiti na njih zlo, iz kog neće moći izaći, i vapiće k meni, ali ih neću uslišiti."; Jer. 30,12 "Jer ovako veli Gospod: Smrtan je polom tvoj i rana tvoja ljuta."; Jer. 46,11 "Iziđi u Galad i uzmi balsama, devojko kćeri misirska; zaludu su ti mnogi lekovi, nećeš se izlečiti."; Jezek. 8,18 "Zato ću i ja učiniti u gnevu, neće žaliti oko moje, niti ću se smilovati, i kad stanu vikati glasno u moje uši, neću ih uslišiti."; Naum 3,19 "Nema leka polomu tvom, ljuta je rana tvoja; ko god čuje glas o tebi, pljeskaće rukama nad tobom, jer koga nije stizala zloća tvoja jednako?".

= ne mogu ih obratiti. 2 Moj. 8,19 "I rekoše vračari Faraonu: Ovo je prst Božji. Ali opet otvrdnu srce Faraonu, te ih ne posluša kao što beše kazao Gospod."; Isa. 1,5 "Što biste još bili bijeni kad se sve više odmećete? Sva je glava bolesna i sve srce iznemoglo."; Isa. 9,12 "Sirce s istoka i Filisteje sa zapada, te će ždreti Izrailja na sva usta. Kod svega toga neće se odvratiti gnev NJegov, nego će ruka NJegova još biti podignuta."; Jer. 2,30 "Uzalud bih sinove vaše, ne primiše nauke; mač vaš proždre proroke vaše kao lav koji davi."; Jer. 5,3 "Gospode! Ne gledaju li oči Tvoje na istinu! Biješ ih, ali ih ne boli; satireš ih, ali neće da prime nauke, tvrđe im je lice od kamena, neće da se obrate."; Am. 4,6-11; Ag. 2,17 "Bih vas sušom i medljikom i gradom, svako delo ruku vaših; ali se vi ne obratiste k meni, govori Gospod."; Otk. 9,20 "A ostali ljudi koji ne pogiboše od ovih zala, ne pokajaše se od djela ruku svojih, da se ne klanjaju demonima, ni idolima zlatnim i srebrnim i bronzanim i kamenim i drvenim, koji niti mogu vidjeti, ni čuti, ni hoditi;", 21 "I ne pokajaše se za ubistva svoja, ni za gatanja svoja, ni za blud svoj, ni za krađe svoje."; Otk. 16,9 "I sagorevahu ljudi od velike žege, i huliše na Ime Boga koji ima vlast nad mukama ovim, i ne pokajaše se da mu dadu slavu.", 11 "I huliše Boga nebeskoga od bolova i rana svojih, i ne pokajaše se za djela svoja.".

= plaše ih . Jov. 15,24 "Tuga i nevolja straše ga, i navaljuju na nj kao car gotov na boj."; Jov. 17,11 "Dani moji prođoše, misli moje pokidaše se, što imah u srcu."; Jov. 20,25 "Strela puštena proći će kroz telo njegovo, i svetlo gvožđe izaći će iz žuči njegove; kad pođe, obuzeće ga strahote."; Ps. 73,19 "Kako začas propadaju, ginu, nestaje ih od nenadne strahote!"; Jer. 46,5 "Zašto ih vidim gde se poplašiše, vraćaju se natrag, junaci njihovi polomiše se i beže bez obzira? Strah je od svuda, govori Gospod."; Jer. 49,5 "Evo ja ću pustiti na te strah od svuda unaokolo, govori Gospod Gospod nad vojskama, i raspršaćete se svi, i neće biti nikoga da skupi bežan.", 29 "Uzeće im šatore i stada, zavese njihove i sudove njihove i kamile njihove oteće, i vikaće na njih strašno odsvuda.".

= ne pobuđuju ih da traže pomoć Božju. 1 Sam. 28,7 "I Saul reče slugama svojim: Tražite mi ženu s duhom vračarskim, da otidem k njoj i upitam je. A sluge mu rekoše: Evo u Endoru ima žena u kojoj je duh vračarski."; 2 Car. 1,2 "A Ohozija pade kroz rešetku iz gornje sobe svoje u Samariji, i razbole se; pa posla poslanike i reče im: Idite, pitajte Velzevula boga akaronskog hoću li ozdraviti od ove bolesti."; 2 Dn. 16,12 "I razbole se Asa trideset devete godine carovanja svog od nogu, i bolest njegova bi vrlo teška, ali ni u bolesti svojoj ne traži Gospoda nego lekare."; 2 Dn. 28,23 "I prinošaše žrtve bogovima damaštanskim, koji ga razbiše, i govoraše: Kad bogovi careva sirskih njima pomažu, prinosiću njima žrtve da bi mi pomagali; ali mu oni biše na to da padne on i sav Izrailj."; Am. 4,6.

= dovode do očajanja. 5 Moj. 28,67 "Jutrom ćeš govoriti: Kamo da je veče! A večerom ćeš govoriti: Kamo da je jutro! Od straha kojim će se strašiti srce tvoje, i od onog što ćeš gledati očima svojim."; 1 Sam. 28,20 "A Saul ujedanput pade na zemlju koliki je dug, jer se vrlo uplaši od reči Samuilovih, i ne beše snage u njemu, jer ne beše ništa jeo sav dan i svu noć."; Isa. 13,6 "Ridajte, jer je blizu dan Gospodnji; doći će kao pustoš od Svemogućeg.", 7 "Zato će svaka ruka klonuti, i svako srce čovečje rastopiti se."; Otk. 9,6 "I u te dane tražiće ljudi smrt, i neće je naći; i poželjeće da umru, i smrt će od njih bježati."; Otk. 16,10 "I peti izli čašu svoju na prijesto zvijeri; i carstvo njezino posta mračno, i grizli su jezike svoje od bola,". Vid. Očajanje.

= ponekad ih umiruju. 2 Moj. 9,27 "Tada posla Faraon, te dozva Mojsija i Arona, i reče im: Sada zgreših; Gospod je pravedan, a ja i moj narod jesmo bezbožnici."; 2 Moj. 10,16 "Tada Faraon brže dozva Mojsija i Arona, i reče: Zgreših Gospodu Bogu vašem i vama.", 17 "Ali mi još sada samo oprosti greh moj, i molite se Gospodu Bogu svom da ukloni od mene samo ovu smrt."; 1 Car. 21,27 "A kad Ahav ču te reči, razdre haljine svoje, i priveza kostret oko tela svog, i pošćaše, i spavaše u kostreti, i hođaše polagano.".

= često ih razdražuju. 2 Moj. 8,19 "I rekoše vračari Faraonu: Ovo je prst Božji. Ali opet otvrdnu srce Faraonu, te ih ne posluša kao što beše kazao Gospod."; 2 Moj. 9,34 "Ali Faraon videvši gde presta dažd i grad i gromovi, stade opet grešiti, i srce mu otvrdnu i njemu i slugama njegovim."; 2 Dn. 28,22 "I kad beše u nevolji, on još većma grešaše Gospodu; takav beše car Ahaz."; Nem. 9,27-29 "Zato si ih davao u ruke neprijateljima njihovim koji ih mučaše. A kad u nevolji svojoj vikaše k Tebi Ti si ih uslišio s neba i po velikoj milosti svojoj davao si im izbavitelje, koji ih izbavljahu iz ruku neprijatelja njihovih. 28 Ali čim otpočinuše, opet činiše zlo pred Tobom, zato si ih ostavljao u rukama neprijatelja njihovih da vladaju njima; a kad se obraćaše i vikaše k Tebi, Ti si ih uslišio s neba i izbavljao ih po milosti svojoj mnogo puta. 29 I opominjao si ih da bi ih obratio k zakonu svom, ali oni behu obesni i ne slušaše zapovesti Tvoje i grešiše o Tvoje zakone koje ko vrši živ će biti kroz njih; i izmičući ramena svoja otvrdnuše vratom svojim i ne slušaše."; Isa. 42,25 "Zato izli na njih žestoku jarost svoju i silan rat, i zapali ga unaokolo, ali on ne razume; zapali ga, ali on ne mari."; Jer. 5,8 "Jutrom su kad ustaju kao tovni konji, svaki rže za ženom bližnjeg svog.".

= izazivaju ih da hule na Boga. Isa. 8,21 "I hodiće po zemlji potucajući se i gladujući; i kad bude gladan, ljutiće se i psovati cara svog i Boga svog gore."; Otk. 16,9 "I sagorevahu ljudi od velike žege, i huliše na Ime Boga koji ima vlast nad mukama ovim, i ne pokajaše se da mu dadu slavu.", 11 "I huliše Boga nebeskoga od bolova i rana svojih, i ne pokajaše se za djela svoja.", 21 "I grad veliki kao talant pade s neba na ljude, i huliše ljudi na Boga zbog zla od grada, jer je veliko zlo njegovo.".

= šalju se

Za njihovo nepokajanje. 3 Moj. 26,18 "Ako me ni tada ne stanete slušati, karaću vas još sedam puta više za grehe vaše.", 23 "Ako se ni od toga ne popravite, nego mi još uzidete nasuprot,", 24 "I ja ću vama ići nasuprot, i biću vas još sedam puta više za grehe vaše."; Prič. 1,29-31; Prič. 28,14; Isa. 9,12-14 "Sirce s istoka i Filisteje sa zapada, te će ždreti Izrailja na sva usta. Kod svega toga neće se odvratiti gnev NJegov, nego će ruka NJegova još biti podignuta. 13 Jer se narod neće obratiti k onome ko ga bije, i neće tražiti Gospoda nad vojskama. 14 Zato će odseći Gospod Izrailju glavu i rep, granu i situ u jedan dan."; Am. 4,6-12; Zah. 7,11 "Ali ne hteše slušati, i uzmakoše ramenom natrag, i zatiskoše uši svoje da ne čuju.", 12 "I srcem svojim otvrdnuše kao dijamant da ne čuju zakon i reči koje sla Gospod nad vojskama duhom svojim preko proroka pređašnjih; zato dođe velik gnev od Gospoda nad vojskama.",  "I srcem svojim otvrdnuše kao dijamant da ne čuju zakon i reči koje sla Gospod nad vojskama duhom svojim preko proroka pređašnjih; zato dođe velik gnev od Gospoda nad vojskama."Otk. 2,21-23.

kao kazna za njihovu nepravdu. Jov. 21,17-20 "Koliko se puta gasi žižak bezbožnički i dolazi im pogibao, deli im muke u delu svom Bog? 18 Bivaju kao pleva na vetru, kao prah koji raznosi vihor? 19 Čuva li Bog sinovima njegovim pogibao njihovu, plaća im da osete? 20 Vide li svojim očima pogibao svoju, i piju li gnev Svemogućeg?"; Ps. 106,48 "Blagosloven Gospod Bog Izrailjev od veka i doveka! I sav narod neka kaže: Amin! Aliluja!"; Ps. 107,17 "Bezumnici stradaše za nevaljale puteve svoje, i za nepravde svoje."; Jer. 4,5-18 "Objavite u Judeji i oglasite u Jerusalimu i recite: trubite u trubu po zemlji; vičite, sazovite narod i recite: Skupite se, i uđimo u tvrde gradove. 6 Podignite zastavu prema Sionu, bežite i ne stajte, jer ću dovesti zlo od severa i pogibao veliku. 7 Izlazi lav iz česte svoje i koji zatire narode krenuvši se ide s mesta svog da obrati zemlju tvoju u pustoš, gradovi tvoji da se raskopaju da ne bude nikoga u njima. 8 Za to pripašite kostret, plačite i ridajte, jer se žestoki gnev Gospodnji nije odvratio od nas. 9 I tada će, veli Gospod, nestati srca caru i srca knezovima, i sveštenici će se udiviti i proroci će se začuditi. 10 I rekoh: Ah Gospode Gospode! Baš si prevario ovaj narod i Jerusalim govoreći: Imaćete mir, a mač dođe do duše. 11 U to će se vreme kazati ovom narodu i Jerusalimu: Vetar vruć s visokih mesta u pustinji duva ka kćeri naroda mog, ne da proveje ni pročisti. 12 Vetar jači od tih doći će mi; i ja ću im sada izreći sud. 13 Gle, kao oblak podiže se, i kola su mu kao vihor, konji su mu brži od orlova. Teško nama! Propadosmo. 14 Umij srce svoje od zla, Jerusalime, da bi se izbavio; dokle će stajati u tebi misli tvoje ništave? 15 Jer glas javlja od Dana, i oglašuje zlo od gore Jefremove. 16 Kazujte narodima; evo oglašujte za Jerusalim da idu stražari iz daleke zemlje, i puštaju glas svoj na gradove Judine. 17 Kao čuvari poljski staće oko njega, jer se odmetnu od mene, veli Gospod. 18 Put tvoj i dela tvoja to ti učiniše; to je od zla tvog da je gorko i da ti dopire do srca."; Jer. 13,22 "Ako li kažeš u srcu svom: Zašto me to zadesi? Za mnoštvo bezakonja tvog uzgrnuće se skuti tvoji i obuća ti se skinuti."; Jer. 30,15 "Zašto vičeš radi rane svoje, smrtnog bola svog? Za mnoštvo bezakonja tvog, za silne grehe tvoje činim ti to.". Vid. Kazna zlih.

za ugnjetavanje vernih. 5 Moj. 23,22 "Ako li se ne zavetuješ, neće biti na tebi greha."; 5 Moj. 30,7 "A sve kletve ove obratiće Gospod Bog tvoj na neprijatelje tvoje i na nenavidnike tvoje, koji su te gonili."; Ps. 55,18 "Učiniće, te će duša moja biti mirna od onih koji napadaju na me, jer ih mnogo imam.", 19 "Da usliši, i ukroti ih Bog, koji živi od veka; jer se ne menjaju i ne boje se Boga."; Isa. 51,23 "Nego ću je dati u ruke onima koji te muče, koji govoriše duši tvojoj: Sagni se da pređemo, i ti si im podmetao leđa svoja da budu kao zemlja i kao ulica onima koji prelaze."; Avd. st. 9-15; Zah. 2,8 "Jer ovako veli Gospod nad vojskama: Za slavom posla me k narodima, koji vas opleniše; jer ko tiče u vas, tiče u zenicu oka NJegovog.", 9 "Jer evo, ja ću mahnuti rukom svojom na njih, i biće plen slugama svojim, i poznaćete da me je poslao Gospod nad vojskama."; 2. Sol. 1,6 "Pošto je pravedno u Boga da uzvrati muku onima koji vas muče,".

da bi služili za primer drugima. Ps. 64,7-9 "Ali će ih Bog poraziti; udariće ih strela iznenada. 8 Oboriće jedan drugog jezikom svojim. Ko ih god vidi, bežaće od njih. 9 Svi će se ljudi bojati i kazivaće čudo Božije, i poznaće u tome delo NJegovo."; Jer. 21,7-9 "A posle, veli Gospod, daću Sedekiju cara Judinog i sluge njihove i narod, one koji ostanu u tom gradu od pomora, od mača i od gladi, u ruke Navuhodonosoru caru vavilonskom i u ruke neprijateljima njihovim i u ruke onima koji traže dušu njihovu, te će ih pobiti mačem, neće ih žaliti ni štedeti niti će se smilovati. 8 A narodu tom reci: Ovako veli Gospod: Evo ja stavljam pred vas put k životu i put k smrti. 9 Ko ostane u tom gradu, poginuće od mača ili od gladi ili od pomora; a ko izađe i preda se Haldejcima koji su vas opkolili, ostaće živ, i duša će mu biti mesto plena."; Sof. 3,6 "Istrebih narode, kule im se razoriše, ulice im opusteh, te niko ne prolazi; gradovi im se raskopaše, da nema nikoga, nema stanovnika.", 7 "Rekoh: Pobojaćeš me se, primićeš nauk; neće mu se zatrti stan ničim sa čim bih ga pohodio; ali oni uraniše te pokvariše sva dela svoja."; 1. Kor. 10,5-11 "Ali većina od njih ne bješe po Božijoj volji, jer biše pobijeni u pustinji. 6 A ovo biše primjeri nama, da ne želimo zla kao što oni želješe. 7 Niti bivajte idolopoklonici, kao neki od njih, kao što je napisano: Sjede narod da jede i pije, i ustade da igra. 8 Niti da bludničimo, kao što neki od njih bludničiše, i pade ih u jedan dan dvadeset i tri hiljade. 9 Niti da kušamo Hrista, kao što neki od njih kušaše, i od zmija izgiboše. 10 Niti ropćite kao što neki od njih roptaše, i izgiboše od istrebitelja. 11 A sve ovo njima se događaše za primjer, a napisa se za pouku nama, na koje dođe svršetak vijekova."; 2. Pt. 2,6 "I gradove Sodom i Gomor osudi na propast i u pepeo pretvori, postavivši ih za primjer budućim bezbožnicima;".

da bi se proslavila moć i pradva Božja. 2 Moj. 7,4, 5; 2 Moj. 9,16  "Ali te ostavih da pokažem na tebi silu svoju, i da se pripoveda ime moje po svoj zemlji."i Rim. 9,17 "Jer Pismo govori Faraonu: Baš za to te podigoh da na tebi pokažem silu svoju, i da se razglasi ime moje po svoj zemlji."; 2 Moj. 14,4 "I učiniću da otvrdne srce Faraonu, te će poći u poteru za vama, i ja ću se proslaviti na njemu i na svoj vojsci njegovoj, i Misirci će poznati da sam ja Gospod. I učiniše tako."; 2 Moj. 18,11 "Sad vidim da je Gospod veći od svih bogova, jer čim se ponošahu onim ih samim nadvisi."; Jezek. 28,22 "I reci: Ovako veli Gospod Gospod: Evo me na tebe, Sidone, i proslaviću se usred tebe, i poznaće se da sam ja Gospod kad izvršim sudove na njemu i posvetim se u njemu.", 23 "I poslaću pomor u nj, i krv na ulice njegove, i pobijeni će padati usred njega od mača, koji će navaliti na njih sa svih strana, i poznaće da sam ja Gospod."; Jezek. 38,22 "I sudiću mu pomorom i krvlju; i pustiću na nj i na čete njegove i na mnoge narode, koji budu s njim, silan dažd, kamenje od grada, oganj i sumpor.", 23 "I proslaviću se i posvetiću se i biću poznat pred mnogim narodima, i poznaće da sam ja Gospod.".

Bog ne sluša bezbožnike u = 1 Sam. 28,6 "I upita Saul Gospoda, ali mu Gospod ne odgovori ni u snu ni preko Urima, ni preko proroka."; Jer. 11,11 "Zato ovako veli Gospod: Evo, ja ću pustiti na njih zlo, iz kog neće moći izaći, i vapiće k meni, ali ih neću uslišiti."; Jer. 14,12 "Ako će i postiti, neću uslišiti vike njihove; i ako će prineti žrtve paljenice i dar, neće mi to ugoditi, nego mačem i glađu i pomorom pomoriću ih."; Jer. 18,17 "Kao ustokom razmetnuću ih pred neprijateljem; leđa a ne lice pokazaću im u nevolji njihovoj."; Jezek. 8,18 "Zato ću i ja učiniti u gnevu, neće žaliti oko moje, niti ću se smilovati, i kad stanu vikati glasno u moje uši, neću ih uslišiti.".

Bog se ruga = Ps. 36,13 "??"; Prič. 1,26, 27.

= ne treba da plaše verne. Ps. 64,8-10 "Oboriće jedan drugog jezikom svojim. Ko ih god vidi, bežaće od njih. 9 Svi će se ljudi bojati i kazivaće čudo Božije, i poznaće u tome delo NJegovo. 10 A pravednik će se veseliti o Gospodu i uzdaće se u NJega, i hvaliće se svi koji su pravog srca."; Ps. 91,5-8 "Nećeš se bojati strahote noćne, strele, koja leti danju, 6 Pomora, koji ide po mraku, bolesti, koja u podne mori. 7 Pašće pored tebe hiljada i deset hiljada s desne strane tebi, a tebe se neće dotaći. 8 Samo ćeš gledati očima svojim, i videćeš platu bezbožnicima."; Prič. 3,25-26.

P r i m e r i. Faraon. 2 Moj. 7,22 "Ali i vračari misirski učiniše tako svojim vračanjem; i srce Faraonu otvrdnu, te ih ne posluša, kao što beše kazao Gospod.", 23 "I okrenuvši se Faraon otide kući svojoj, i ne mari ni za to."; 2 Moj. 8,19 "I rekoše vračari Faraonu: Ovo je prst Božji. Ali opet otvrdnu srce Faraonu, te ih ne posluša kao što beše kazao Gospod."; 2 Moj. 9,7 "I posla Faraon da vide, i gle, od stoke izrailjske ne uginu nijedno; ipak otvrdnu srce Faraonu, i ne pusti narod.", 34 "Ali Faraon videvši gde presta dažd i grad i gromovi, stade opet grešiti, i srce mu otvrdnu i njemu i slugama njegovim.". Ohozija. 2 Car. 1,2-4 "A Ohozija pade kroz rešetku iz gornje sobe svoje u Samariji, i razbole se; pa posla poslanike i reče im: Idite, pitajte Velzevula boga akaronskog hoću li ozdraviti od ove bolesti. 3 Ali anđeo Gospodnji reče Iliji Tesvićaninu: Ustani, izađi na susret poslanicima cara samarijskog i reci im: Eda li nema Boga u Izrailju, te idete da pitate Velzevula boga u Akaronu? 4 A zato ovako veli Gospod: Nećeš se dignuti sa postelje na koju si legao, nego ćeš umreti. Potom otide Ilija.". Gijezije. 2 Car. 5,27 "Zato guba Nemanova neka prione za te i za seme tvoje doveka. I otide od njega gubav, beo kao sneg.". Ahav. 2 Dn. 18,22 "Zato sada eto, Gospod je metnuo lažljiv duh u usta tim prorocima tvojim; a Gospod je izrekao zlo po te.". Joram. 2 Dn. 21,12-19 "Tada mu dođe knjiga od Ilije proroka, gde mu govoraše: Ovako veli Gospod Bog Davida oca tvog: Što nisi hodio putevima Josafata, oca svog i putevima Ase, cara Judinog, 13 Nego si hodio putem careva Izrailjevih i naveo si na preljubu Judu i Jerusalimljane, kao što je dom Ahavov naveo na preljubu Izrailja, i još si pobio braću svoju, dom oca svog, bolje od sebe, 14 Evo, Gospod će udariti velikim zlom narod tvoj i sinove tvoje i žene tvoje i sve što imaš. 15 I ti ćeš bolovati teško, od bolesti u crevima, da će ti creva izaći od bolesti, koja će trajati dve godine. 16 I tako podiže Gospod na Jorama duh Filistejima i Arapima koji žive od Etiopljana. 17 I oni došavši na zemlju Judinu prodreše u nju, i odnesoše sve blago što se nađe u domu carevom, i sinove njegove i žene njegove, da mu ne osta nijedan sin osim Joahaza najmlađeg sina njegovog. 18 I posle svega toga udari ga Gospod bolešću u crevima, kojoj ne beše leka. 19 I dan po dan prolažaše, i kad se navršiše dve godine, iziđoše mu creva s bolešću i umre od teških bolova i narod mu ne pali mirisa kao što je činio ocima njegovim.". Osija. 2 Dn. 26,19-21 "Tada se razgnevi Ozija držeći u ruci kadionicu da kadi; i kad se gnevljaše na sveštenike, iziđe mu guba na čelu pred svim sveštenicima u domu Gospodnjem kod oltara kadionog. 20 I pogleda ga Azarija, poglavar sveštenički i svi sveštenici, a on gubav na čelu; i brže ga izvedoše napolje, a i sam pohita da iziđe, jer ga Gospod udari. 21 I osta car Ozija gubav do smrti svoje, i seđaše u odvojenom domu gubav, jer bi odlučen od doma Gospodnjeg; a Jotam sin njegov upravljaše domom carevim i suđaše narodu u zemlji.". Ahaz. 2 Dn. 28,5-8 "Zato ga dade Gospod Bog njegov u ruke caru sirskom, te ga razbiše i zarobiše mu veliko mnoštvo, i odvedoše ih u Damask. Još bi dat u ruke caru Izrailjevom, te ga razbi ljuto. 6 Jer Fekaj, sin Remalijin, pobi sto i dvadeset hiljada Judejaca u jedan dan, sve hrabrih ljudi, jer ostaviše Gospoda Boga otaca svojih. 7 I Zihrije junak od Jefrema ubi Masiju sina carevog i Azrikama upravitelja dvorskog i Elkanu, drugog do cara. 8 I zarobiše sinovi Izrailjevi braći svojoj dvesta hiljada žena i sinova i kćeri; i zapleniše veliki plen od njih, i odnesoše plen u Samariju.", 22 "I kad beše u nevolji, on još većma grešaše Gospodu; takav beše car Ahaz.". Navuhodonosar. Dan. 4,32 "I bićeš prognan između ljudi, i živećeš sa zverjem poljskim, hraniće te travom kao goveda, i sedam će vremena proći preko tebe dokle poznaš da Višnji vlada carstvom ljudskim i daje ga kome hoće.".