PREDANOST BOGU

(Vid. Trpljenje. Nevoljnici. Zadovoljstvo. Roptanje.)

= naređena je. Ps. 36,7 "Kako je dragocena milost Tvoja, Bože! Sinovi ljudski u senu krila Tvojih ne boje se."; Prop. 7,9-14 "Ne budi nagao u duhu svom na gnev, jer gnev počiva u nedrima bezumnih. 10 Ne govori: Šta je to, te su pređašnji dani bili bolji od ovih? Jer ne bi bilo mudro da za to pitaš. 11 Dobra je mudrost s imanjem, i korisna je onima koji vide sunce. 12 Jer je mudrost zaklon, i novci su zaklon; ali je pretežnije znanje mudrosti tim što daje život onome ko je ima. 13 Pogledaj delo Božije; jer ko može ispraviti šta On iskrivi? 14 U dobro vreme uživaj dobro, a u zlo vreme gledaj, jer je Bog stvorio jedno prema drugom za to da čovek ne zna šta će biti."; Pl. Jer. 3,26 "??"; 1. Kor. 10,10 "Niti ropćite kao što neki od njih roptaše, i izgiboše od istrebitelja.".

Hristos je bio ugled = Mt. 26,39 "I otišavši malo, pade na lice svoje moleći se i govoreći: Oče moj, ako je moguće, neka me mimoiđe čaša ova; ali opet ne kako ja hoću, nego kako ti!", 42 "Opet i drugi put otide i pomoli se govoreći: Oče moj, ako ne može da me mimoiđe ova čaša da je ne pijem, neka bude volja tvoja."; Mk. 14,36 "I govoraše: Ava, Oče, sve je moguće tebi; pronesi čašu ovu mimo mene; ali opet ne kako ja hoću nego kako ti."; Lk. 22,42 "Govoreći: Oče, kad bi htio da proneseš ovu čašu mimo mene! Ali ne moja volja, no tvoja neka bude!"; Jn. 12,27 "Sad je duša moja uzbuđena, i šta da rečem? Oče, spasi me od časa ovoga; ali zato dođoh za čas ovaj."; Jn. 18,11 "Tada rsče Isus Petru: Stavi nož u korice! Čašu koju mi je dao Otac zar da je ne pijem?". Vid. Karakter Hristov.

= treba da se pokazuje

u pokornosti volji Božjoj. 1 Sam. 3,18 "I Samuilo mu kaza sve, i ništa ne zataji od njega. A on reče: Gospod je, neka čini ono što Mu je volja."; 2 Sam. 15,26 "Ako li ovako kaže: Nisi mi mio; evo me, neka učini sa mnom šta mu bude volja."; Mt. 6,10; Lk. 11,2 "A on im reče: Kada se molite govorite: i na zemlji kao na nebu."; Dap. 21,14 "A kad ga ne mogosmo odvratiti. umirismo se rekavši: Volja Gospodnja neka bude.".

u pokornosti vlasti Božjoj. Ps. 38,9 "Gospode! Pred Tobom su sve želje moje, i uzdisanje moje nije od Tebe sakriveno."; Isa. 45,9 "Teško onom ko se svađa s Tvorcem svojim; crep s drugim crepovima neka se svađa; ali hoće li kao reći lončaru svom: Šta radiš? Za tvoj posao nema ruku."; Rim. 9,19-21 "Reći ćeš mi: Zašto onda ukorava? Jer ko se suprotstavio volji njegovoj? 20 A ko si ti, o čovječe, da se prepireš sa Bogom? Zar rukotvorina govori majstoru svome: zašto si me tako načinio? 21 Ili zar lončar nema vlasti nad glinom, da od iste smese načini jedan sud za čast, a drugi za sram?".

u telesnim stradanjima. Jov. 2,8-10 "Te on uze crep pa se strugaše, i seđaše u pepelu. 9 I reče mu žena: Hoćeš li se još držati dobrote svoje? Blagoslovi Boga, pa umri. 10 A on joj reče: Govoriš kao luda žena; dobro smo primali od Boga, a zla zar nećemo primati? Uza sve to ne sagreši Jov usnama svojim.".

u gubljenju dece i blaga. Jov. 1,15-21 "A Saveji udariše i oteše ih, i pobiše momke oštrim mačem; i samo ja jedan utekoh da ti javim. 16 Dok ovaj još govoraše, dođe drugi i reče: Oganj Božji spade s neba i spali ovce i momke, i proždre ih; i samo ja jedan utekoh da ti javim. 17 Dokle ovaj još govoraše, dođe drugi i reče: Haldejci u tri čete udariše na kamile i oteše ih, i pobiše momke oštrim mačem; i samo ja jedan utekoh da ti javim. 18 Dokle ovaj još govoraše, dođe drugi i reče: Sinovi tvoji i kćeri tvoje jeđahu i pijahu vino u kući brata svog najstarijeg; 19 A to vetar velik dođe ispreko pustinje i udari u četiri ugla od kuće, te pade na decu i pogiboše; i samo ja jedan utekoh da ti javim. 20 Tada usta Jov i razdre plašt svoj, i ostriže glavu, i pade na zemlju i pokloni se, 21 I reče: Go sam izašao iz utrobe matere svoje, go ću se i vratiti onamo. Gospod dade, Gospod uze, da je blagosloveno ime Gospodnje."; 2 Sam. 12,18-20 "A kad bi sedmi dan, umre dete; i ne smehu sluge Davidove javiti mu da je dete umrlo, jer govorahu: Evo, dok dete beše živo, govorasmo mu, pa nas ne hte poslušati; a kako ćemo mu kazati: Umrlo je dete? Hoće ga ucveliti. 19 A David videći gde sluge njegove šapću među sobom, doseti se da je umrlo dete; i reče David slugama svojim: Je li umrlo dete? A oni rekoše: Umrlo je. 20 Tada David usta sa zemlje, i umi se, i namaza se i preobuče se; i otide u dom Gospodnji, i pokloni se. Potom opet dođe kući svojoj, i zaiska da mu donesu da jede; i jede.", 22 "A on reče: Dok dete beše živo, postio sam i plakao, jer govorah: ko zna, može se smilovati Gospod na me da dete ostane živo.", 23 "A sad umrlo je; što bih postio? Mogu li ga povratiti? Ja ću otići k njemu, ali on neće se vratiti k meni.".

u iskušenjima. 3 Moj. 26,41 "Te i ja njima idoh nasuprot i odvedoh ih u zemlju neprijatelja njihovih; ako se tada ponizi srce njihovo neobrezano, i bude im pravo što su pokarani za bezakonje svoje,"; 1 Sam. 3,18 "I Samuilo mu kaza sve, i ništa ne zataji od njega. A on reče: Gospod je, neka čini ono što Mu je volja."; Jer. 10,19 "Teško meni od muke moje, reći će; ljuta je rana moja; a ja rekoh: To je bol, treba da ga podnosim."; Jev. 12,9 "Dalje, kad su nas naši tjelesni oci karali, mi smo ih slušali. Zar se nećemo mnogo više pokoravati Ocu duhova i živjeti?".

u gotovosti za smrt. Dap. 21,13 "A Pavle odgovori: [ta činite te plačete i cijepate mi srce? Jer ja sam gotov ne samo da budem svezan nego i da umrem u Jerusalimu za ime Gospoda Isusa.".

Ko ima = taj je ugodan Bogu. 1. Pt. 2,20 "Jer kakva je pohvala ako griješite pa kažnjavani, podnosite? Nego ako dobro činite pa podnosite stradanja, to je ugodno pred Bogom.".

Pobude za =:

naše grešno stanje. Pl. Jer. 3,39 "??"; Mih. 7,9 "Podnosiću gnev Gospodnji, jer Mu zgreših, dok ne raspravi parbu moju i da mi pravicu; izvešće me na videlo, videću pravdu NJegovu.".

Božja pravda. Nem. 9,33 "Ti si pravedan u svemu što nas je snašlo, jer si Ti pravo učinio, a mi smo bezbožno radili."; Dan. 9,14 "I Gospod nasta oko zla i navede ga na nas; jer je pravedan Gospod Bog naš u svim delima svojim koja čini, jer ne slušasmo glas NJegov.".

Božja ljubav. Jov. 5,17 "Gle, blago čoveku koga Bog kara; i zato ne odbacuj karanje Svemogućeg.", 18 "Jer On zadaje rane, i zavija; On udara, i ruke NJegove isceljuju."; Prič. 3,11, 12; Jev. 12,6 "Jer koga ljubi Gospod onoga i kara; i bije svakoga sina kojega prima.".

Božje saučešće. Ps. 102,13 "Ti ćeš ustati, smilovaćeš se na Sion, jer je vreme smilovati se na nj, jer je došlo vreme;"; Isa. 49,13; Pl. Jer. 3,22 "Vratite se, sinovi odmetnici, i isceliću odmete vaše. Evo, mi idemo k Tebi, jer si Ti Gospod Bog naš.", 32 "??".

Božja vernost. Ps. 118,75 "??"; 1. Pt. 4,19 "Zato i oni koji stradaju po volji Božijoj, neka njemu kao vjernome Sazdatelju, povjere duše svoje u dobročinstvu.".

Zao nije predan Bogu. Prič. 19,3; Prop. 7,9 "Ne budi nagao u duhu svom na gnev, jer gnev počiva u nedrima bezumnih."; Isa. 8,21 "I hodiće po zemlji potucajući se i gladujući; i kad bude gladan, ljutiće se i psovati cara svog i Boga svog gore."; Otk. 16,9 "I sagorevahu ljudi od velike žege, i huliše na Ime Boga koji ima vlast nad mukama ovim, i ne pokajaše se da mu dadu slavu.", 11 "I huliše Boga nebeskoga od bolova i rana svojih, i ne pokajaše se za djela svoja.".

P r i m e r i. Jakov. 1 Moj. 43,14 "A Bog Svemogući da vam da da nađete milost u onog čoveka, da vam pusti brata vašeg drugog i Venijamina; ako li ostanem bez dece, nek ostanem bez dece.". Aron. 3 Moj. 10,3 "Tada reče Mojsije Aronu: To je što je kazao Gospod govoreći: U onima koji pristupaju k meni biću svet i pred celim narodom proslaviću se. A Aron oćute.". Izrailjci. Sud. 10,15 "A sinovi Izrailjevi rekoše Gospodu: Sagrešismo; čini s nama šta Ti je drago, samo nas sada izbavi.". Ilija. 1 Sam. 3,18 "I Samuilo mu kaza sve, i ništa ne zataji od njega. A on reče: Gospod je, neka čini ono što Mu je volja.". David. 2 Sam. 12,23 "A sad umrlo je; što bih postio? Mogu li ga povratiti? Ja ću otići k njemu, ali on neće se vratiti k meni."; 2 Sam. 15,26 "Ako li ovako kaže: Nisi mi mio; evo me, neka učini sa mnom šta mu bude volja."; Ps. 40,9 "Kazujem pravdu na saboru velikom; evo, usta svojih ne ustavljam; Gospode, Ti znaš.". Jezekilj. 2 Car. 20,19 "A Jezekija reče Isaiji: Dobra je reč Gospodnja, koju si rekao. Još reče: Je li? Za mog veka biće mir i vera?". Jov. Jov. 1,21 "I reče: Go sam izašao iz utrobe matere svoje, go ću se i vratiti onamo. Gospod dade, Gospod uze, da je blagosloveno ime Gospodnje."; Jov. 2,10 "A on joj reče: Govoriš kao luda žena; dobro smo primali od Boga, a zla zar nećemo primati? Uza sve to ne sagreši Jov usnama svojim.". Razbojnik. Lk. 23,41 "A mi smo pravedno osuđeni, jer primamo po svojim djelima kao što smo zaslužili; a on nikakva zla ne učini.". Stevan. Dap. 7,59 "I kamenovahu Stefana, koji se moljaše Bogu i govoraše: Gospode Isuse, primi duh moj!". Pavle. Dap. 21,13 "A Pavle odgovori: [ta činite te plačete i cijepate mi srce? Jer ja sam gotov ne samo da budem svezan nego i da umrem u Jerusalimu za ime Gospoda Isusa."; Fil. 4,11. Učenici. Dap. 21,14 "A kad ga ne mogosmo odvratiti. umirismo se rekavši: Volja Gospodnja neka bude.". Petar. 2. Pt. 1,14 "Znajući da ću uskoro ostaviti tijelo svoje, kao što mi i objavi Gospod naš Isus Hristos.".